Ne čudi me autorovo ograđivanje od "druge Srbije", poznato je da su komunistima najveći neprijatelji na prvom mestu sopstvene frakcije (trockisti, staljinisti, prudonisti, anarhisti...) a tek onda svi ostali, čudi me da ovoga puta nije pominjao Crkvu kao "opijum za narod" ili pozivao na "crveni teror".
Preporuke:
0
0
2
sreda, 30 jun 2010 19:56
they rode with quantrill
Komunističko-antikomunistička "diskusija" već 70 godina uspešno prikriva i suštinu rata 1941-45. na ovim prostorima i suštinu titoizma.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 30 jun 2010 22:34
Milorad STANOJLOVIC
Ta prica o "levici i desnici" odavno vise ne pije vodu.
Osim toga, temi nije mesto u nspm, vec u spinovanim medijima raznih valera.
Jer, ideja prosto vredja. Treba da verujemo da je boljsevizam levica. Nije nego, a i Sartr je odavno umro.
Kao i svaki drugi zlocin, takva "levica" je centar, jer je univerzalno zlo. Kako antisemitizam moze biti levica? U cemu je tajna ovakvog tematizovanja, tj. kome ono sluzi?
Ako vec nismo dostojni, budimo bar pristojni.
Ionako je to - IN.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 30 jun 2010 23:46
Desetka za tekst
Pohvale za tekst. Naravno, Druga Srbija i nacionalisti se slazu u antikomunizmu,i nacionalisti "stvaraju" svoje izmisljene komuniste protiv kojih se bore. Jos je grotesknije sto se neki Drugosrbijanci prepoznaju u ovoj slici nacionalista i sa njom identifikuju..to je slika "levice". Zgodno je kako se i jedni i drugi sluze relativizovanjem i revizijom istorije. Cak mogu da zamislim ove ljude i kako se zalazu kao u Poljskoj za zabranu komunistickih simbola. Ova perfidna taktika oznacavanja drugosrbijanskih metoda "komunistickim" nije samo Antoniceva greska, mozda u ovom slucaju namerno ucinjena, bilo plod njegovih licnih asocijacija, bilo, motivisanim nekim postupcima od strane same "Druge Srbije'...ona je takodje jedna tendencija koja dolazi iz redova Druge Srbije a to je da prigrabi i odbrani "antifasisticko nasledje" i okrene ga protiv nacionalista. U cemu i jedni i drugi "koriste komunizam" kao orudje u medjusobnom obracunu koji je krajnje subjektivan i pristrasan.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 01 jul 2010 07:24
simonida
pošto se ovde pominju raznorazni pojmovi koji deluju antagonistički, mislim, da to nije isto,čisto, u teoriji kao i pre,naprosto sve je zbrčkano i zdrobljeno i svega ima i zajedno i odvojeno.zašto se tako ti teorijski pojmovi koriste,namerno? možda je BAŠ o tome i reč i možda bi baš o tome neko mogao da napiše jedan tekst.naše bolesno društvo u sebi sadrži toliko kontradiktornosti da malo koji patolog bi mogao sa takvom bolešću da se izbori.ono što je nekada karakterisalo, da budem banalna, komuniste ,sada se u retorici nalazi kod sasvim drugih grupa i obrnuto.možda to i jeste tendencija globalizma - sve obesmisliti!
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 01 jul 2010 07:34
Jedan Srbin
I marksistički internacionalizam i liberalni mondijalizam imaju kao zajednički ideal društvo bez države i bez nacije. Zato ne treba da čudi što u odnosu na srpsko pitanje iste stavove imaju domaće partije koje se nazivaju levičarskim kao i one koje veličaju liberalne vrednosti. Ne treba da čudi ni antisrpski karakter titoizma jer su Srbi kao nacija bili posebno stigmatizovani od strane Kominterne.To je suština a sve ostalo su, kako kaže M. Kalik, pojedinosti.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 01 jul 2010 07:51
Triba
Zaista mi nije jasna ova kompulsivno-opsesivna potreba autora da bude drveni advokat klijentu koji je jos uz to odavno nepovratno preminuo. Kao da u njegovoj glavi sama mogucnost komunistickih uverenja danas, sustinski zavisi od uspesne apologije titoistickog sistema. Neko sine qua non, borba na zivot i smrt srpskog komuniste za uopste vlastitu logicku mogucnost. A u stvari, kad autor komunistickom senzibilitetu danas na pleca nametljivo stavlja ovakvo breme nije ni cudo da kao ishod mora da proistekne ista ona nehumana ideoloska revnost i slepilo u odnosu na cinjenice koja je uglavnom i kumovala propasti poretka ciju nemogucu apologiju uporno preduzima. To je stav koji danas sasvim izvesno jedino moze da proizvede prezir, otpor i antipatiju. Ukratko, na taj nacin u prvom redu cini rdjavu prakticnu uslugu vlatitim uverenjima. Tj. pod uslovom da su uopste autenticna, a ne samo zanimljivi oblik nekog njegovog sasvim licnog resantimana, na sta me ovakvim tekstovima sve vise navodi da verujem.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 01 jul 2010 08:47
b.s.
Sa stanovišta autora, Hrvata, normalno je da će braniti komunizam. Jer je projekat titoizma-komunizma i bio sračunat da ostvari veliko-hrvatske ciljeve. I dan danas, pod plaštom navodne krivice Srba, ''velikosrpske hegemonije'' ostvaruju se ciljevi koji vode ka stvaranju Velike Hrvatske. Ove ciljeve je odredio Josip Juraj Štrosmajer u 19. veku, kao gorljivi zagovornik jugoslovenstva, a ustvari veliki ljubitelj hrvatstva.
Autor mora da zna da su srpski kulturni poslenici, tokom Titove vladavine, bili razapeti na liniji Beograd-Zagreb- Ljubljana-Sarajevo. U toj njihovoj razapetosti, potonuli su u duboku provinciju svi srpski gradovi, Niš, Kragujevac, Kraljevo, Pirot, Vranje, Valjevo, Šabac, Užice... U njima je posađena na nasilan način kultura pijanstva i kiča, tzv. folk kultura.
Iste godine kada se ''rešio'' Draže Mihailovića, Tito je uveo korišćenje latinice i proslavu nove godine kao važnog praznika, što je u srpskom narodu bilo prosto nezamislivo.
I tako se tokom njegove vladavine srpki narod polatiničio, odrodio od sopstvene vere, što se na internet stranama zove ''unijaćenje pod zvezdom petokrakom'', pojugoslovenio u nedopustivo velikom procentu, jednom rečju izgubio nacionalni identitet.
Mi smo jedini narod na svetu koji dok se vozi svojim drumovima mora dvaput da pročita kako mu se zovu gradovi, reke, sela, na ćirilici i na latinici. Sve zbog manjina koje nikako da nauče da čitaju ćirilicu. Pa zar je to toliko teško?! Zato većinski narod mora da čita na dva pisma, valjda ćemo to napokon pravilno shvatiti, da nam je ustvari osporeno pravo svojine nad sopstvenom zemljom! Eto poštovani g. Kalik, to su plodovi srpske raspetosti da bi se ugodilo tzv. ''braći''.
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 01 jul 2010 08:53
Vid
Za vreme SFRJ na sve oblike društvenog života presudnu ulogu imali su kadrovi SKJ, pa je tako bilo i sa kulturom. S obzirom da su pod vođstvom tada glavnog "kadrovika" Broza, Hrvati uspeli da nas "usreće" sa nazovi srpskim kadrovima tipa Nikola Ljubičić, Draža Marković, Stambolići itd., mnogo sam bliži stavu g-dina Antonića da su uspeli da nam nametnu i svoj kulturni obrazac. Ako su to uspeli u politici ne vidim zašto ne bi u kulturi! Samo još jedan u nizu naših poraza! Na sreću (a ne našom zaslugom) preživeli smo, i sada pokušavamo (ili mi se čini) da se vratimo nekim zaboravljenim (srpskim) vrednostima. Ne znam da li ćemo uspeti, ali znam da će dugo trajati. Što se tiče bilo kakvog upoređivanja srpskih i hrvatskih nacionalista, odbacujem sa gnušanjem pa makar i po pitanju antikomunizma jednih i drugih. Hrvatski nacionalizam (čitaj šovinizam) nastao je na poluistinama, i kao glavnu crtu ima mržnju prema Srbima. Njihov antikomunizam potiče od činjenice da nikad komunistima neće oprostiti što su im dali ono što nikad pre toga nisu imali,a to je državu. Verujem da se u dubini duše stide što pljuju po ljudima i ideologiji koja im je ispunila "tisućljetni san". Srpski nacionalizam, pre svega zahvaljujući našim precima, itekako ima uporište u istoriji i u svom izvornom obliku nije uperen protiv bilo kog naroda (za razliku od mutanta nastalog posle 50 godina komunizma). Zato ne bih u isti koš sa hrvatskim nacionalistima po bilo kom pitanju!
Preporuke:
0
0
10
četvrtak, 01 jul 2010 18:34
Uozbiljimo se
„Jedna politika ne može da bude levičarska ukoliko ne stavi klasnu tematiku na prvo mesto odnosno zahtev za pravednom raspodelom društvenog bogatstva koji se koncentriše u pitanju svojine“. Tačno. Ostaje da M. Kalik odgovori na pitanje kome treba da bude upućen taj zahtev.
Pitanje raspodele je zaista koncentrisano u pitanju svojine ali nijednoj komunističkoj partiji na Zapadu ne pada na pamet da u svoje programe unese pitanje svojine tj. nacionalizaciju privatnih kompanija. A što se tiče komunističkih partija na Istoku, uključujući tu i srpsku, one su - neverovatno ali istinito - privatizovale ono što je bilo društveno. Dakle, u toj situaciji nijedna POLITIKA jednostavno ne može da bude levičarska. To je jasno i radnicima i kapitalistima samo izgleda nije članovima nazovi levičarskih partija i teoretičarima domaće levice.
Preporuke:
0
0
11
četvrtak, 01 jul 2010 20:42
samoobmana
Sasvim pretenciozno i bez dubljeg uvida u problematiku svojine prethodni komentator nadmeno istura "činjenicu" da komunisti lome svoje uverenje na principi pitanja svojine. Mislim da sa tim nikada nije bilo većih problema. Svojina može biti društvena, državna, zadružna, kolektivna pa i privatna. Zašto od toga praviti komunističku zagonetku ili u najboljem slučaju enigmu. Neka mi "uozbiljimo se" objasni na koji način je nedavno u najrazvijenijim privredama sveta bila spasavana isključivo privatna svojina. Nema drugog odgovora sem neizbežnim nacionalizacijama.
Preporuke:
0
0
12
četvrtak, 01 jul 2010 21:02
XY
Čemu ta napomena da je Antonić nekada bio omladinski funkcioner SK-a. Očigledno je evoluirao i to u pravcu koji nije profitabilan.A vrstan sociolog je bio i ostao.
Preporuke:
0
0
13
četvrtak, 01 jul 2010 22:35
Simić Manojlo
za Samoobmana ;
Postoje samo dva oblika svojine :
1. PRIVATE PROPERTY
2. GOVERNMENT PROPERTY
Sve ostalo je komunistički eksperiment .
Preporuke:
0
0
14
četvrtak, 01 jul 2010 23:05
Uozbiljimo se@Samoobmana
Ne razumem najbolje Vašu primedbu. Valjda se slažete sa mnom da o raspodeli odlučuje vlasnik. Mišković odlučuje kako će biti raspodeljen profit Delte a Fijat odlučuje kako će biti raspodeljen profit Zastave. Dok su C-market i Zastava bili u društvenom vlasništvu, o raspodeli (a samim tim i o platama), odlučivali su radnici u skladu sa društvenim normama u koje je - u skladu sa programom vladajuće socijalističke partije - bio ugrađen princip pravednosti. I šta sad? Socijalistička partija je ta koja je odlučila da C-market, Zastavu, PKB, Sevojno, Sartid.... treba prodati privatnicima. Mogla je da podržavi te firme ili bar da ima kontrolne pakete u njima. Ali nije. Potpuno ih je prepustila privatnicima. I sada, umesto da država kao vlasnik pravedno raspodeljuje, socijalisti se zalažu da država moli privatnike (kojima su oni prodali društveni kapital), da pravedno raspodeljuju. Meni to izgleda licemerno i cinično.
Preporuke:
0
0
15
petak, 02 jul 2010 08:17
Odbrana i poslednji dani
Tržište nekretnina propalo načisto, a oni i dalje prave beton.
.jpg)
Osim toga, temi nije mesto u nspm, vec u spinovanim medijima raznih valera.
Jer, ideja prosto vredja. Treba da verujemo da je boljsevizam levica. Nije nego, a i Sartr je odavno umro.
Kao i svaki drugi zlocin, takva "levica" je centar, jer je univerzalno zlo. Kako antisemitizam moze biti levica? U cemu je tajna ovakvog tematizovanja, tj. kome ono sluzi?
Ako vec nismo dostojni, budimo bar pristojni.
Ionako je to - IN.
Autor mora da zna da su srpski kulturni poslenici, tokom Titove vladavine, bili razapeti na liniji Beograd-Zagreb- Ljubljana-Sarajevo. U toj njihovoj razapetosti, potonuli su u duboku provinciju svi srpski gradovi, Niš, Kragujevac, Kraljevo, Pirot, Vranje, Valjevo, Šabac, Užice... U njima je posađena na nasilan način kultura pijanstva i kiča, tzv. folk kultura.
Iste godine kada se ''rešio'' Draže Mihailovića, Tito je uveo korišćenje latinice i proslavu nove godine kao važnog praznika, što je u srpskom narodu bilo prosto nezamislivo.
I tako se tokom njegove vladavine srpki narod polatiničio, odrodio od sopstvene vere, što se na internet stranama zove ''unijaćenje pod zvezdom petokrakom'', pojugoslovenio u nedopustivo velikom procentu, jednom rečju izgubio nacionalni identitet.
Mi smo jedini narod na svetu koji dok se vozi svojim drumovima mora dvaput da pročita kako mu se zovu gradovi, reke, sela, na ćirilici i na latinici. Sve zbog manjina koje nikako da nauče da čitaju ćirilicu. Pa zar je to toliko teško?! Zato većinski narod mora da čita na dva pisma, valjda ćemo to napokon pravilno shvatiti, da nam je ustvari osporeno pravo svojine nad sopstvenom zemljom! Eto poštovani g. Kalik, to su plodovi srpske raspetosti da bi se ugodilo tzv. ''braći''.
Pitanje raspodele je zaista koncentrisano u pitanju svojine ali nijednoj komunističkoj partiji na Zapadu ne pada na pamet da u svoje programe unese pitanje svojine tj. nacionalizaciju privatnih kompanija. A što se tiče komunističkih partija na Istoku, uključujući tu i srpsku, one su - neverovatno ali istinito - privatizovale ono što je bilo društveno. Dakle, u toj situaciji nijedna POLITIKA jednostavno ne može da bude levičarska. To je jasno i radnicima i kapitalistima samo izgleda nije članovima nazovi levičarskih partija i teoretičarima domaće levice.
Postoje samo dva oblika svojine :
1. PRIVATE PROPERTY
2. GOVERNMENT PROPERTY
Sve ostalo je komunistički eksperiment .